Dah bronzane Tračanke

Sve počinje dahom, a zna se da sve to što započne, kad-tad ispuni se duhom. Tu negde oko njih, između gospodara svega i gospodarice ničega, protiču reči. Pokatkad čovek poželi da ostane i bez prevaljenog slova preko usana, kada u uzburkanom duhu od snažnih udara oluje osećanja omiriše miris raja. I tada sazna da ljubavnog zanosa u njemu nikada ne bi bilo da nema nekoga pored sebe s kim bi delio vrelinu daha. Iskreno voleti nije ništa drugo do spoznaja da je ljubav uvek uzrok, a lepota večita posledica stvaranja. Osećati se nevoljenim nije stanje realnosti, to je nerealan pristup svesnosti. Zbog njene odsutnosti došlo do toga da je danas ogroman broj onih koji su postali nezadovoljni življenjem svojih života.